повезује допунску допусну реченицу с главном изричући допуштање онога што јесте (често у корелацији са: али, ипак, опет) а. допуштање се односи на целу реченицу. – Премда је осећао бол, остао је у игри. б. допуштање се односи на део реченице. – Нико неће знати да некад бесмо први ~ мали.

Премда је осећао бол, остао је у игри

Нико неће знати да некад бесмо први ~ мали