и алиби, -ија м лат. а. правн. одсутност окривљеног с места преступа; чињенице, средства одбране којима окривљени доказује своју невиност тврдећи да се у време деликта налазио на неком другом месту, а не на месту преступа: доказати ~, наћи ~, имати ~. б. изговор, оправдање за неуспели подухват или учињену грешку: тражити ~ за неуспех.