Област употребе
Право
У активној верзији речника налази се 176 одредница означених као „Право“.
ааболицијаобустава кривичног поступка, ослобађање од кривичног гоњења.ааболиратиобуставити (обустављати) судски поступак; укинути (укидати) неку друштвену институцију или праксу.-олирамаадопцијаусвајање, усвојење, усиновљење.аадоптантусвојилац.аадоптатусвојеник, усвојеница.-атааадоптиратиузети, узимати туђе дете за своје, усвојити, усвајати, посинити, усинити; покћерити.-оптирамаакцептпотпис на меници или чеку којим потписник јамчи да ће менична свота бити уплаћена у одређеном року.аакцептантглавни потписник на меници.аакцесијапроширење права власништва на споредне ствари.аакцесоранспоредан, узгредан; подређен; допунски, додатни: ~ право, ~ уговор.-рна · -оаалиментацијазаконом одређено издржавање деце, брачног друга и др. (на основу судске пресуде); накнада за то издржавање: давати алиментацију. б. фиг. новчана или друга помоћ установама или појединцима.аамандманПредлог за измену, допуну или укидање неког правног акта, закона, одн. члана или става закона, који се не уноси у текст него се утврђује и доноси одвојено: уставни амандмани, предложити ~.-анааамнестијапотпуно или делимично ослобођење од извршења изречене казне актом највишег органа власти, помиловање.аапелпозив који се упућује с посебним захтевом и молбом. б. фиг. позивање на нешто (нпр. на нечију савест).аапелацијажалба вишем, другостепеном суду на пресуду првостепеног суда, призив.аапелантлице које се жали или обраћа вишем суду или вишој власти.аапелатжалба вишем суду против одлуке нижег суда.-атааапеловатина некога) обратити се, обраћати се некоме с неким захтевом, молбом. б. (на нешто) поз(ив)ати се на нешто, полагати на нешто: на нечију савест, љубав и сл.-лујем (апелирати · -елирамаапропријацијаприбављање у приватно власништво, присвајање; супр. експропријација.аарбитражаа. вансудско решавање спорова међу странкама преко изабраних судија, арбитара; одлука изабраног суда. б. мирно решавање међународних спорова путем изабраних судија: међународна ~. в. изабрани суд: изнети пред арбитражу. г. суђење на спортским утакмицама.аарогацијаприсвојење особе која није више под очинском власти; уп. адопција.аасцендентсродник по узлазној линији, предак (отац, дед, прадед).аатрибуцијаправо, надлежност.ааукцијапродаја робе јавним надметањем, лицитацијом, која се обавља пред потенцијалним купцима, лицитација; уп. дражба.ббигамијадвоженство, двобрачност.ббранилацонај који некога или нешто брани оружјем; заштитник, чувар.-иоцаббранилаштвоодбрана, заступање некога пред судом, правозаступништво као занимање, адвокатура.ббранитиштитити (некога, нешто) од напада; чувати, заклањати од нечега: ~ некога од нападача.ццесијапреношење тражбине на новог повериоца (на основу уговора или по сили закона).ццесионаронај на кога је пренесена тражбина, уживалац цесије.-араццивилграђанско лице (за разлику од војног).-илаццивилникоји се односи на цивиле, грађански: ~ служба, ~ одело, ~ живот, ~ становништво.-а · -оддаровницаписмени документ, повеља којом се нешто некоме дарује.ддеклараторанкоји објављује већ утврђену, постојећу чињеницу: деклараторни закон, деклараторни акт.-рна · -оддекретнаредба, одлука законодавног карактера, указ: царски ~, ~ о распуштању армије.-етадделегацијаизабрани или именовани заступници неког колектива, организације, установе или државе овлашћени да (на неком конгресу, заседању, преговорима и сл.) изврше поверену им мисију, изасланство, представништво: саставити делегацију, послати делегацију.дделегиратиизабрати, бирати или именовати за делегата, (по)слати као делегата.-легирамдделикткривично дело, преступ, прекршај; уопште чин или радња која је у супротности с правном нормом: тешки ~, административни ~, дисциплински ~.дделинквентизвршилац, починитељ кривичног дела, преступник, кривац: малолетни ~.дделорад, посао, радња; спровођење, остваривање нечега, деловање, акција, активност: приступити делу, латити се дела, прећи с речи на ~, доказати нешто на делу (делом), помагати нешто својим делом, реформаторско ~ В. Караџића.ддепозитновац, драгоцености или друге вредности поверени на чување или депоновање у одређене сврхе банци или суду: банковни ~, дати (уложити) као ~.ддеривацијанастајање, произлажење из нечега; производ, резултат таквог настајања: ~ неке теорије, ~ неког става. б. лингв. извођење речи додавањем суфикса на творбену основу; творба речи уопште.ддерогацијастављање ван снаге, поништавање, укидање неке законске одредбе, прописа новом законском одредбом, прописом, опозив.ддестинаторонај коме се нешто упућује, намењује или налаже; прималац пошиљке, адресат, насловник.ддиспозицијадушевно стање, настројеност, предодређеност; расположење: психопатска ~, ~ за епилептични напад. б. обдареност, способност: ~ за музику, ~ за монументалне композиције. в. псих. скуп органских, физиолошких и инстиктивних услова који у погодним околностима омогућују развитак неке психичке функције или способности. г. мед. наследна или стечена склоност према неким болестима, дијатеза.ддиспозитивизрека пресу|де или решења која садржи судску одлуку.ддиспозитиванкоји се односи на диспозитив, који садржи одлуку, решење: ~ клаузула.-вна · -оддоказчињеница, одн. скуп чињеница, аргумената којима се утврђује истинитост нечега: чврст ~, износити доказе. б. потврда, осведочење нечега: ~ нечије свирепости. в. поступак којим се директним или индиректним путем утврђује или потврђује истинитост неког суда.ддолозанкоји је учињен са злом намером, са предумишљајем, злонамеран; уп. долус.-зна · -оддолусунапред смишљено извршење неког кривичног дела, предумишљај, умишљај.