бранити

заступати пред судом, бити бранилац некоме: ~ окривљеног.

заузимати се за некога оправдавајући његове поступке.

подржавати нешто што се оспорава; заступати какво гледиште: ~ свој став.

правдати, оправдавати: ~ нечије поступке.

не допуштати, забрањивати, ускраћивати: ~ некоме да иде у шетњу.

спречавати, сметати, ометати. г. (са негацијом) не противити се, не супротстављати се (нечему), слагати се (с нечим). – Не браним да је он погрешио. ~ се 1. (од нечег) одупирати се нападу; чувати се, заштићивати се од напада, од каквог зла, невоље, непријатности: ~ се од нападача. 2. а. правн. давати своју одбрану пред судом. б. правдати се, изговарати се, извињавати се.

Не браним да је он погрешио

противити се, опирати се, отимати се: ~ се од сна • ~ се са (из) слободе правн. износити разлоге у своју одбрану изван затвора. ~ се и ногама и рукама 1) бранити се, оправдавати своју ствар свом снагом и свим средствима, аргументима. 2) настојати избећи нешто свим средствима.