Одредница

доказ

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

чињеница, одн. скуп чињеница, аргумената којима се утврђује истинитост нечега: чврст ~, износити доказе.

1.б.

потврда, осведочење нечега: ~ нечије свирепости.

1.в.

поступак којим се директним или индиректним путем утврђује или потврђује истинитост неког суда.

2.

чињенице, закључци који произлазе из целокупне процесне грађе и који утичу на доношење судске одлуке или пресуде: посредан ~, ~ на основу индиција, повући оптужбу због недостатка доказа, прибавити доказе.

Граматички облици

Промена по падежима

Детаљи о падежима
ПадежЈеднина
Номинативдоказ
Генитивдоказа
Дативдоказу
Акузативдоказ
Вокативдоказу
Инструменталдоказом
Локативдоказу

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.