Одредница

држати

држим
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

ухвативши имати нешто у руци (испод руке, у наручју и сл.) и не испуштати га: ~ књигу, ~ дете у наручју.

1.б.

уопште имати нешто на себи, одн. на неком делу тела и не давати му да падне: ~ џак на леђима, ~ корпу на глави.

1.в.

придржавати некога, нешто за неки део не дозвољавајући померање, одмицање: ~ некога за косу, ~ (за) кваку.

1.г.

(само у имп. у служби узв. или речце) 1) хватај(те), шчепај(те). – Држите лопова! 2) узми(те), изволи(те). – Држите новац! д. фиг. испуњавати, прожимати, обузимати не попуштајући (о физичким, одн. душевним стањима, расположењима). – Држи га страх. Пијанство га је држало цео дан.

Држите лопова! 2) узми(те), изволи(те)
Држите новац! д
Држи га страх
2.а.

служити нечему као ослонац, потпора, подупирати, носити (на себи), придржавати, одржавати (у физичком смислу). – Стубови држе целу грађевину. Лед није могао више држати санке.

Стубови држе целу грађевину
2.б.

омогућавати некоме постојање, опстајање, одржавати, крепити, давати (некоме) снаге, подстицаја. – Љубав према завичају га је држала у ропству.

Љубав према завичају га је држала у ропству
3.а.

приморавати некога или нешто да остане на једном месту, не допуштати некоме, нечему да се креће, удаљи, задржавати силом или против нечије воље на неком месту: ~ непријатеља на одстојању, ~ у затвору. Држите га! б. задржавати нешто у одређеном положају, не испуштати; остављати, задржавати некога на неком положају и сл.: ~ лопту (у игри); ~ на окупу, ~ на положају министра. в. обуздавати, савлађивати, суздржавати у испољавању неког душевног стања, расположења. – Не знам шта ме држи да му не кажем истину.

Не знам шта ме држи да му не кажем истину
4.а.

сместивши чувати (нешто) на одређеном месту: ~ хаљине у ормару, ~ пиће у подруму.

4.б.

задржавати у себи (не заборављајући, не одајући и сл.): ~ у памети, ~ у себи, ~ на уму.

4.в.

одржавати неко стање, појаву, старати се о нечему: ~ ред у стану, ~ ватру, ~ растојање.

4.г.

одржавати, задржавати (нешто) у одређеном положају: ~ отворене прозоре, ~ главу високо.

4.д.

одржавати (некога, нешто) у неком стању (физичком или психичком): ~ некога гладног, ~ у страху, ~ у неизвесности.

5.а.

имати у продавници, у продаји, продавати: ~ текстил, ~ накит, ~ цигарете.

5.б.

водити послове неке радње, предузећа као власник: ~ кафану, ~ обућарску радњу.

5.в.

имати право на нешто, имати у својини, поседовати; имати у власти, господарити (нечим): ~ посед, ~ имање; ~ главне положаје.

5.г.

имати власт или контролу над нечим: ~ просвету, ~ (војне) положаје, ~ друмове.

5.д.

имати неко право, привилегију: ~ власт у својим рукама, ~ дворско звање, ~ ресор министра здравља.

5.ђ.

имати (некога) у служби, у извесном потчињеном односу: ~ послугу, ~ шегрта, ~ помоћника. е. гајити, неговати (стоку, живину и др.): ~ стоку, ~ пчеле. ж. имати на располагању, користити (као власник, закупац): ~ намештене собе. з. бити према некоме у својству станодавца, имати некога код себе дајући му стан, храну и др. што је неопходно за живот: ~ самце, ~ ђаке, ~ студенте.

6.а.

испуњавати, извршавати (обавезу), придржавати се (нечега): ~ реч, ~ завет, ~ обећање.

6.б.

поштовати, светковати, славити (неки празник): ~ славу, ~ имендан.

7.а.

(у поредбеним конструкцијама) обходити се, поступати према некоме (као према ономе с киме или с чиме се врши поређење), сматрати: ~ као рођеног сина, ~ као брата.

7.б.

старати се о некоме или о некој животињи, пазити, неговати; васпитавати: ~ добро краву; ~ строго дете.

8.а.

приписивати, давати одређену вредност (нечему), ценити (нешто): ~ скупо живот.

8.б.

(за некога, за нешто, ређе неким, нечим) мислити, сматрати о неком да представља нешто, приписивати некоме одређена својства: ~ (некога) за хероја, ~ (некога) за будалу.

8.в.

мислити, сматрати, веровати, бити убеђен: ~ да је неко богат.

8.г.

(до некога, до нечега) придавати (некоме, нечему) важност, значај, имати високо мишљење (о некоме, о нечему), сматрати значајним, вредним, полагати много (на нешто): ~ до свог имена, ~ до себе, ~ до свог угледа, ~ много до стила.

9.

кретати се, управљати се у одређеном правцу; не одвајати се од нечега: ~ лево, ~ десно, ~ правац; ~ линију.

10.а.

(обично у устаљеним обртима) обављати, вршити, приређивати (по утврђеној процедури, обичају и сл.): ~ смотру, ~ састанак, ~ парастос, ~ помен.

10.б.

у вези са именицом као допуном има значење глагола изведеног од те именице: ~ говор (= говорити), ~ испит (= испитивати), ~ предавање (= предавати).

10.в.

одржавати у виду предавања, поучавања, излагања: ~ часове, ~ инструкције.

11.

(са допуном која значи неку меру) садржавати, запремати, захватати (обично о некој посуди): ~ два литра, ~ 10 килограма.

12.

а. бити добро причвршћен, учвршћен (нпр. о дугмету, кочници и сл.). б. (о временским приликама) трајати, не пролазити, не попуштати (нар. о мразу, зими).

‣1.а.~ се

придржавати се, хватати се (обично рукама): ~ се за ограду, ~ се за мајчин скут, ~ се рукама за конопац.

‣1.б.~ се

уз. повр. држати једно друго (обично за руке): ~ се за руке.

‣1.в.~ се

бити причвршћен, прикачен (за нешто). – Дугме се држало о концу.

Дугме се држало о концу
‣2.а.~ се

кретати се у близини нечега, дуж нечега, не удаљавати се: ~ се пута, ~ се зида.

‣2.б.~ се

(некога, нечега) остајати веран, привржен некоме; остајати доследан у односу према нечему, придржавати се (нечега),

ретко непрел.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.