ухвативши имати нешто у руци (испод руке, у наручју и сл.) и не испуштати га: ~ књигу, ~ дете у наручју. б. уопште имати нешто на себи, одн. на неком делу тела и не давати му да падне: ~ џак на леђима, ~ корпу на глави. в. придржавати некога, нешто за неки део не дозвољавајући померање, одмицање: ~ некога за косу, ~ (за) кваку. г. (само у имп. у служби узв. или речце) 1) хватај(те), шчепај(те). – Држите лопова! 2) узми(те), изволи(те). – Држите новац! д. фиг. испуњавати, прожимати, обузимати не попуштајући (о физичким, одн. душевним стањима, расположењима). – Држи га страх. Пијанство га је држало цео дан.

Држите лопова! 2) узми(те), изволи(те)

Држите новац! д

Држи га страх

служити нечему као ослонац, потпора, подупирати, носити (на себи), придржавати, одржавати (у физичком смислу). – Стубови држе целу грађевину. Лед није могао више држати санке. б. фиг. омогућавати некоме постојање, опстајање, одржавати, крепити, давати (некоме) снаге, подстицаја. – Љубав према завичају га је држала у ропству.

Стубови држе целу грађевину

Љубав према завичају га је држала у ропству

приморавати некога или нешто да остане на једном месту, не допуштати некоме, нечему да се креће, удаљи, задржавати силом или против нечије воље на неком месту: ~ непријатеља на одстојању, ~ у затвору. Држите га! б. задржавати нешто у одређеном положају, не испуштати; остављати, задржавати некога на неком положају и сл.: ~ лопту (у игри); ~ на окупу, ~ на положају министра. в. обуздавати, савлађивати, суздржавати у испољавању неког душевног стања, расположења. – Не знам шта ме држи да му не кажем истину.

Не знам шта ме држи да му не кажем истину

сместивши чувати (нешто) на одређеном месту: ~ хаљине у ормару, ~ пиће у подруму. б. задржавати у себи (не заборављајући, не одајући и сл.): ~ у памети, ~ у себи, ~ на уму. в. одржавати неко стање, појаву, старати се о нечему: ~ ред у стану, ~ ватру, ~ растојање. г. одржавати, задржавати (нешто) у одређеном положају: ~ отворене прозоре, ~ главу високо. д. одржавати (некога, нешто) у неком стању (физичком или психичком): ~ некога гладног, ~ у страху, ~ у неизвесности.

имати у продавници, у продаји, продавати: ~ текстил, ~ накит, ~ цигарете. б. водити послове неке радње, предузећа као власник: ~ кафану, ~ обућарску радњу. в. имати право на нешто, имати у својини, поседовати; имати у власти, господарити (нечим): ~ посед, ~ имање; ~ главне положаје. г. имати власт или контролу над нечим: ~ просвету, ~ (војне) положаје, ~ друмове. д. имати неко право, привилегију: ~ власт у својим рукама, ~ дворско звање, ~ ресор министра здравља. ђ. имати (некога) у служби, у извесном потчињеном односу: ~ послугу, ~ шегрта, ~ помоћника. е. гајити, неговати (стоку, живину и др.): ~ стоку, ~ пчеле. ж. имати на располагању, користити (као власник, закупац): ~ намештене собе. з. бити према некоме у својству станодавца, имати некога код себе дајући му стан, храну и др. што је неопходно за живот: ~ самце, ~ ђаке, ~ студенте.

испуњавати, извршавати (обавезу), придржавати се (нечега): ~ реч, ~ завет, ~ обећање. б. поштовати, светковати, славити (неки празник): ~ славу, ~ имендан.

у поредбеним конструкцијама) обходити се, поступати према некоме (као према ономе с киме или с чиме се врши поређење), сматрати: ~ као рођеног сина, ~ као брата. б. старати се о некоме или о некој животињи, пазити, неговати; васпитавати: ~ добро краву; ~ строго дете.

приписивати, давати одређену вредност (нечему), ценити (нешто): ~ скупо живот. б. (за некога, за нешто, ређе неким, нечим) мислити, сматрати о неком да представља нешто, приписивати некоме одређена својства: ~ (некога) за хероја, ~ (некога) за будалу. в. мислити, сматрати, веровати, бити убеђен: ~ да је неко богат. г. (до некога, до нечега) придавати (некоме, нечему) важност, значај, имати високо мишљење (о некоме, о нечему), сматрати значајним, вредним, полагати много (на нешто): ~ до свог имена, ~ до себе, ~ до свог угледа, ~ много до стила.

обично у устаљеним обртима) обављати, вршити, приређивати (по утврђеној процедури, обичају и сл.): ~ смотру, ~ састанак, ~ парастос, ~ помен. б. у вези са именицом као допуном има значење глагола изведеног од те именице: ~ говор (= говорити), ~ испит (= испитивати), ~ предавање (= предавати). в. одржавати у виду предавања, поучавања, излагања: ~ часове, ~ инструкције.

са допуном која значи неку меру) садржавати, запремати, захватати (обично о некој посуди): ~ два литра, ~ 10 килограма.

а. бити добро причвршћен, учвршћен (нпр. о дугмету, кочници и сл.). б. (о временским приликама) трајати, не пролазити, не попуштати (нар. о мразу, зими). # ~ се 1. а. придржавати се, хватати се (обично рукама): ~ се за ограду, ~ се за мајчин скут, ~ се рукама за конопац. б. уз. повр. држати једно друго (обично за руке): ~ се за руке. в. бити причвршћен, прикачен (за нешто). – Дугме се држало о концу. 2. а. кретати се у близини нечега, дуж нечега, не удаљавати се: ~ се пута, ~ се зида. б. (некога, нечега) остајати веран, привржен некоме; остајати доследан у односу према нечему, придржавати се (нечега),

Дугме се држало о концу