Значење и употреба
Како се реч користи
некога, заробити; уловити хватајући: ~ бегунца, ~ непријатеља; ~ птицу. 2. а. наћи у одређеној ситуацији, стању и сл., затећи; ~ лопова на делу. б. настати, наступити док је неко или нешто у одређеном положају, стању и сл. – На путу их је ухватила киша. в. настати, наступити уопште. – Ухвати мраз. г. пронаћи, открити (обично нешто забрањено): ~ тајне списе. 3. а. заузети (место, ред и сл.); уграбити (време, прилику). б. достићи, стићи; захватити: ~ воз; ~ сено (о ватри). 4. а. спопасти, обузети, освојити (страх, сумња, грозница и сл.). – Ухвати га страх. б. бити захваћен чим, добити, зарадити: ~ грип, ~ прехладу. в. бити нагло захваћен неким стањем. – Штала гори. Ухватише и пластови. 5. схватити, разабрати; обазити. – Тешко је било ухватити шта говоре. Уметник ухвати оно најважније.
На путу их је ухватила киша
Ухвати мраз
Ухвати га страх
Штала гори
Тешко је било ухватити шта говоре
дохватити себе за неки део тела; дохватити нешто, домоћи се нечега и држати се за то: ~ се за ногу; ~ се за грану.
латити се, прихватити се чега; машити се за што: ~ се посла; ~ се за џеп, ~ се за пушку.
узети један другог за руку, испод руке и сл.
побити се, потући се, дограбити се.
настати, наступити. – Ухвати се ноћ.
Ухвати се ноћ
створити се, образовати се. – По бари се ухватила жабокречина.
По бари се ухватила жабокречина
понети (о роду). – Шљиве су се добро ухватиле. • не моћи ~ ни за главу ни за реп (некога, нешто), ни главе ни репа (некоме, нечему) не моћи разумети некога, нешто. ухватило га (је и сл.) има наступ, напад (беса, љутње и сл.). ~ веру дати реч, обећати, зарећи се. ~ за реч некога искористити оно што је неко рекао. ~ маглу побећи. ~ се у коло удружити се с ким.
Шљиве су се добро ухватиле
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.