Значење и употреба
Како се реч користи
духовни (мисаони и емотивни) живот човека са свим његовим психичким манифестацијама, свест, емоције, осећања: продрети у нечију душу, желети некоме добро у својој души; дати душу нечему.
етичка природа човека која управља његовим поступцима и омогућава му да разликује добро и зло, савест: немати душе, товарити на душу некоме.
скуп карактерних урођених особина, црта неке личности, ћуд, нарав, природа, карактер; темперамент: песничка ~, ведра ~, словенска ~, ропска ~.
(често са „од" и ген.) добра, племенита и осећајна особа, сушта доброта, племенитост: ~ од човека, ~ од младића.
(у вок.) фам. (обично уз реч „моја", „драга" и сл.) у присном обраћању особито милој, драгој особи; драги мој, драга моја.
а. оно што је основно, битно у нечему, суштина, бит, основни смисао нечега: ~ драме, ~ језика. б. главна личност, покретач, организатор нечега: ~ радничког покрета, ~ клуба.
(обично уз придев „жива") људско биће, створење, човек. – У граду није било живе душе.
У граду није било живе душе
(уз бројеве и друге количинске одредбе) лице, особа, становник; члан, припадник неке заједнице. – У соби је било десет душа.
У соби је било десет душа
у идеалистичкој филозофији: мисаона супстанца и принцип живота у човеку и другим живим бићима.
нематеријално, бесмртно биће у човеку које га веже с Богом и које наставља живот и после његове физичке смрти: бесмртност душе. • крштена ~ хришћански човек уопште. продана ~ покварен човек који је спреман да учини све за своју корист. ситна ~ лоша, рђава особа. без душе, као без душе (отрчати, дотрчати, бежати и сл.) великом брзином, једва дишући, избезумљено. бити без душе бити неосетљив за туђе патње, немати саосећања. бити душом и телом уз некога (нешто) бити ватрени присталица некога (нечега). бити (као) једна ~ слагати се у свему, живети у слози; бити истог мишљења са неким. бити на нечијој души бити на нечијој бризи, старању; бити на нечијој савести. бог да му душу прости, покој му души и сл. каже се на сахрани покојника или при помињању његовог имена. бог и ~ доиста, уистину. богу душу каже се кад неко трпи велике физичке болове. борити се (делити се, растајати се) с душом бити на самрти, умирати. вадити душу (на памук) некоме мучити, кињити (некога). дати богу душу, растати се с душом умрети, преминути. дахнути (одахнути) душом одморити се, почнути. дирнути (некога) у душу в. дирнути (некога) у живац (под живац). до дна душе (увредити и сл.) јако, много. ~ ме боли осећам душевни бол, тешко ми је, патим (због нечега). ~ ми је испала (изашла, искочила и сл.) на нос намучио сам се, напрегнуо сам се до крајњих граница. ~ му је у носу (на језику) тешко је болестан, једва је жив; на самрти је. душу дао (дала, дало) за нешто каже се кад је нешто веома подесно, прикладно, као створено за нешто. душу дати за некога (нешто) дати, жртвовати све за некога (нешто). завирити некоме у душу упознати нечије интимне мисли и осећања. за душу, за покој душе (пити, запалити свећу, дати и сл.) ради нечијег спасења, опроштаја грехова; за успомену на покојника. за своју душу ради личног задовољства. за које бабе душу нар. каже се кад неко нема правог разлога да нешто уради. знати, познавати (некога) у душу веома добро, потпуно, у танчине знати, познавати. из дна (дубине) душе у великој мери, врло много, сасвим, потпуно (кад је реч о јаким осећањима): мрзети некога из дна душе. из (све) душе, из срца и душе, свом душом сасвим искрено, од срца: радовати се из душе, говорити из срца и душе. имати (носити) на души (некога, нешто) бити одговоран, крив за нечију несрећу, пропаст, сносити одговорност, кривицу за нешто. имати душе (душу) имати милости, осећати сажаљење. испустити душу (растати се с душом) умрети, преминути, издахнути. колико му ~ жели (иште) колико год жели. лакнути (некоме) на души ослободити се бриге, терета. лежати на души (некоме) бити предмет нечијих интимних мисли, жеља. мирне душе без грише савести, спокојно. не дати некоме душом дахнути приморавати без прекида некога на нешто. нема (ни) живе душе нема никога. немати душе (душу) 1) бити немилосрдан, окрутан. 2) не моћи из сажаљења урадити некоме нешто рђаво, непријатно. огрешити душу о некога речју или делом неправедно нанети штету некоме. отворити душу искрено, отворено, не тајећи ништа изнети своја осећања, своје мисли. пао му је (свалио му се) камен с душе ослободио се велике бриге, лакнуло му је. по души рећи (казати, говорити, судити и сл.) искрено и поштено, праведно. (по)вратити душу окрепити се, опоравити се. (по)јести (изјести) душу (некоме) (на)мучити (кињити) некога, (на)секирати (некога). продати (записати) душу ђаволу (врагу) поћи рђавим путем, постати зао, опак. свом душом (срцем и душом, душом и срцем, (и) душом и телом) свесрдно, без икакве резерве, сасвим, потпуно. ставити (стављати), метнути (метати) некоме нешто на душу обавез(ив)ати некога да нешто изврши. удахнути душу нечему оживити, препородити. у дну (дубини) душе, у души у најинтимнијим мислима, осећањима, интимно; искрено. узети душу некоме јако намучити, упропастити некога; убити (некога). узети на своју душу (некога, нешто) примити на себе одговорност (за некога, за нешто).
Напомене
ак. душу; мн. душе
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.