Значење и употреба
Како се реч користи
1.
оно што неко мора, треба да учини, морална обавеза: извршити ~.
2.а.
редован посао, служба; положај, звање у служби; позив, занимање: ступити на ~, вршити своју ~, пуковничка ~.
2.б.
одређени задатак, обавезе које проистичу из службеног положаја: ставити некоме нешто у ~, примити на себе неку ~. • вршилац дужности онај који врши све послове из надлежности неког руководиоца, али није на то место службено постављен: вршилац дужности директора.
Напомене
Инструментал: -ошћу
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.