Одредница

два

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

основни број за једну јединицу већи од један, који се обележава бројком 2: назив те цифре: ~ човека, ~ књиге, ~ телета.

2.

види двојка (2): добити два из физике.

3.

(обично у одрич. реченицама) (у нипоцаштавању) за означавање сасвим мале количине нечега: мало, неколико. – Не уме да састави ни две реченице.

Не уме да састави ни две реченице
4.

у споју са „три" у облику полусложенице: два-три приближно, око два или три: два-три дана, две-три недеље. • два и два (два по два) у редовима по двојица. као два и два, као два пута два (четири) потпуно тачно, сасвим поуздано, јамачно, зацело, свакако (кад је реч о нечем што је сасвим очигледно). не знати ни две унакрст не знати ништа, бити глуп, ограничен. два брата крв (два-брата-крв) 1) бот. биљка из породице перуника Iris foetida. 2) зоол. врста корала Tubipora hemprichi.

за м. и с. род, ген. двају и двају, дат. двама и двама

две јек. двије (за ж. род, ген. двеју и двеју јек. двију и двију, дат. двема и двема јек. двјема и двјема; често непром.)

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.