Значење и употреба
Како се реч користи
1.
сложен глаголски облик, глаголско време којим се исказује будућа радња, будућност, будуће време (нпр. „доћи ћу", „размислићу"). • ~ други (егзактни) сложен глаголски облик којим се обично означава будућа радња за коју говорник претпоставља да ће се (из)вршити у будућности пре неке друге будуће радње или напоредо с њом (нпр. „будем читао", „будемо ишли"). ~ први в. футур.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.