гађати

бацати нешто на неки циљ, мету; нишанити и пуцати у мету или неки други циљ; ~ пса, ~ камењем, ~ непријатеља, ~ кулу, ~ из пушке, ~ дивљач.

уопште пуцати из ватреног оружја (не нишанећи): ~ у ваздух.

алудирати, циљати. знати куд неко гађа.

уз. повр. бацати се узајамно неким предметима, пуцати узајамно једно на друго: ~ се каменицама, ~ се из пушака (топова).

види гађати (1а): ~ каменицама.

имати навику гађати некога, бити склон гађању. – Кад се наљути, гађа се чим стигне.

Кад се наљути, гађа се чим стигне

(нечим) неуко, нестручно или неодговорно употребљавати нешто, користити нешто: ~ се комплиментима, ~ се параграфима, ~ се речима, ~ се појмовима, ~ се новцем. • пушком да гађаш нема (некога, нечега) нема нигде никога, ничега. ~ се падежима шаљ. погрешно употребљавати, мешати падеже, падежне облике, грешити у погледу падежа.