Значење и употреба
Како се реч користи
звук, одн. звуци које производе људски говорни органи (при говору, певању и сл.); звучање, звук говора, певања и сл.: звонак ~, дрхтав ~, храпав ~, промукао ~, неразговетан ~, снизити ~, повисити (подићи) ~. б. фиг. унутрашњи природни нагон, израз неког унутрашњег осећања, савести, подсвести, опомена: ~ савести, унутрашњи ~, ~ прошлости. в. звуци којима се оглашавају животиње (крик, дрека, рика, цвркут и др.): ~ бика, ~ жабе, ~ сове. г. звуци музичких инструмената, тонови; шумови које одају, стварају разни предмети, направе или које изазивају природне појаве: ~ трубе, ~ оружја, ~ олује, ~ ветра.
моћ, способност говора; способност, дар за певање: остати без гласа, (из)губити ~, диван ~.
а. певачки тип према регистру, висини тонова које може отпевати певач; једна од мелодијских линија у вишегласном музичком комаду: ставити у четири гласа, запевати у три гласа, први ~, други ~. б. мелодија, арија: ~ неке песме, ~ богослужења. в. тон, звук који настаје правилним треперењем звучног извора: изводити нижи ~, свирати главне гласове. г. певање: песма за ~ и клавир.
најмања говорна јединица, артикулисани звук као основни елемент говора, који улази у састав слогова и речи; нарочита артикулација која има посебно значење, а не улази у састав речи: гласови српског језика, ~ јат, носни ~.
вест, новост, обавештење, порука; оно што се прича, непроверена вест, гласине: донети леп ~; ширити гласове. б. звучни знак, сигнал; дати ~ пушком. в. вести, сазнање о некоме да је жив; знак по коме се о некоме или нечему може што сазнати, спомен; никаква ни знака ни гласа (о некоме).
чувеност, слава, углед, репутација: стећи ~, уживати велики ~, научник светског гласа. б. мишљење које влада о некоме или нечему, општа оцена: човек рђавог гласа, стећи леп ~.
мишљење, став; уверење: пустити да се чује нечији ~, ~ новина, ~ судије. б. захтев, тражење, хтење, интенција: ~ маса, ~ народних потреба, ~ науке.
изражена појединачна воља, став, сагласност при изјашњавању већег броја лица о нечему (на изборима, при каквом одлучивању и сл.); само такво изјашњавање: важећи ~, већина гласова, дати свој ~ (за некога, за нешто). б. право гласа, изјашњавања при изборима, при каквом одлучивању, бирачко право; право утицаја на доношење одлука: имати ~. • без гласа нем, занемео, зацањен. без трага и гласа (отићи, нестати и сл.) без трага, незнано куд. бије га ~ о њему влада извесно (обично лоше) мишљење, чувен је, познат је (по нечему). бити на гласу бити познат, чувен. бити на добру гласу имати угледа, бити славан. бити на рђавом, лошем гласу бити озлоглашен, чувен по злу. ~ вапијућег (у пустињи) узалудан вапај, узалудно настојање. ~ народа јавно мњење. да(ва)ти ~ 1) (за некога, за нешто) а) бирати, изабрати, гласати. б) рећи, изразити, изражавати своје мишљење, изјаснити се, изјашњавати се (за некога, за нешто). 2) да(ва)ти тон, интонацију, интонирати. (не) да(ва)ти, (не) пустити, (не) пуштати гласа (глас) од себе (о себи) не јавити се, (не) јављати се, (не) огласити се, (не) оглашавати се; (не) показ(ив)ати знаке живота. дићи (подићи, повисити) ~ почети говорити гласније; (под)викнути. дићи, подићи ~ против некога (нечега) јавно се успротивити, протестовати. из (свега) гласа, иза гласа јако гласно, што се може гласније, вичући. изгубити ~ не моћи говорити, певати. изгубити добар ~ изгубити углед, репутацију. издаје ме ~ не могу да говорим, губим глас. изићи, излазити (доћи, долазити и сл.) на ~ 1) поста(ја)ти познат, чувен, прочути се (по добру или злу). 2) (о)срамотити се, постаја)ти предмет оговарања. изнети, износити (некога) на (рђав) ~ тронети, проносити неповољне, лоше вести (о некоме). имати (немати) ~ бити (не бити) обдарен даром певања. на (у) сав ~ 1) в. из (свега) гласа. 2) одлучно, смело. ни гласа, никаква гласа (од неког) нема никаквих вести, ништа се не зна (о некоме). ни трага, ни гласа (од некога) нестао је незнано куд. подићи ~ в. дићи глас. подићи ~ против некога (нечега) в. дићи глас против некога (нечега). право гласа законско право грађана да учествују на изборима, право гласања; имати (немати) право гласа. пронети (посејати, протурити) ~ (гласове) разгласити. пуче (пукао) ~ пронела се вест. спустити (снизити) ~ 1) почети говорити тише. 2) постати кроткији, мирнији. стећи ~ постати познат, чувен. уживати добар (зао, рђав) ~ имати (немати) угледа. у један ~ истовремено говорећи, вичући; сви заједно, сложно. у пола гласа (испод гласа) полугласно, тихо.