јотовање

од јотовати (се).

фонетска појава која се састоји у промени сугласничке групе непалатални сугласник + „ј" у један предњонепчани сугласник (нпр. цвет + је > цвеће) или групе уснени сугласник (или сонант) + „ј" у групу уснени сугласник + „љ" (нпр. сноп + је > снопље): старо ~, ново ~, јекавско ~.