Значење и употреба
Како се реч користи
1.
последњи, завршни део неког временског периода, крај; прекид трајања нечега: ~ месеца, ~ новембра; ~ живљења.
2.а.
крај живота, смрт. – Ближио му се конац. б. пропаст, смак: ~ свијета, ~ цивилизације.
Ближио му се конац
3.
крај, завршетак; крајњи, завршни део до кога се нешто протеже: ливаде и шуме без конца, на концу књиге. • без краја и конца непрестано, непрекидно. до конца конца за сва времена, заувек. на концу конца кад се све узме у обзир; најзад. нема (ни) краја ни конца нема краја, свршетка, не види се крај. не моћи чему ухватити (ни) краја ни конца не моћи разумети, схватити нешто; не моћи сазнати нешто. од краја до конца од почетка до краја, у целости, у потпуности.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.