танко упредена нит, влакно, пређа (од вуне, памука, свиле и др.) која служи за шивење, вез и др.

а. влакно (мишићно, нервно): мождани конци, конци мишићног ткива, нервни конци. б. влакно на споју две половине махуне: боранија са концима.

а. оно што личи, подсећа на конац (1): ~ воде, ~ сунца. б. повезани ток догађаја у вези с нечим: конци завере, конци ситуације, конци управљања. • висити о концу бити угрожен, бити у великој (животној) опасности. држати конце (нечега) у својим рукама имати власт над неким или нечим, бити господар ситуације. изгубити, погубити конце (конац) нечега престати управљати, господарити нечим, неким. имати конце (у рукама) знати основне чињенице, факта, податке (о нечем, о некоме). (као) под конац у правој линији, савршено, право: одрезати под ~, слагати сандуке под ~. (као) по концу 1) равно, право; по утврђеном реду: постројити се по концу, живот иде по концу. 2) ефикасно, прецизно, беспрекорно. – Све иде као по концу. остати о концу једва остати жив. похватати конце (нечије, нечему) сазнати основне чињенице, факта у вези са неким, нечим. разапињати конце ширити сплетке, интриге. с коца (и) с конопца са свих страна, одасвуд: доћи ~. (с)мрсити, (по)мрсити (некоме) конце (у)чинити некоме неприлику, онемогућити, онемогућавати некога у нечему, (по)кварити некоме рачуне. терати (узимати) мак на конац ситничарити, цепидлачити; упорно остајати при своме.

Све иде као по концу