подземни биљни орган којим се биљка учвршћује за земљу и црпе из ње воду и храну.

а. део рожнатих и коштаних израштаја на човечјем или животињском телу из кога они расту: ~ косе, ~ нокта. б. основа неких органа или делова тела (шаке, живца и сл.) који представља везу са осталим деловима тела: ~ руке, ~ репа, ~ живца.

а. оно што је главно, најважније, темељ, основа: ~ немачког империјализма, ~ устанка. б. ослонац, потпора, подршка: имати корен у народу. в. зачетак, почетак; узрок: ~ њихових жеља, ~ тога зла. г. породична лоза, род из кога неко потиче.

првобитни, основни, нерашчланљиви део речи, обично заједнички за више речи.

а. (датог броја) број који треба степеновати одређеним изложиоцем да би се добио дати број, резултат кореновања: квадратни ~. б. математички израз или писмени знак којим се означава кореновање. • вући (водити) корен имати порекло, потицати. (из)вадити, извући, извлачити (квадратни, кубни) корен мат. израчуна(ва)ти (квадратни, кубни) корен, кореновати. ни корена (некоме) ни траја ни гласа (некоме). пустити, пуштати, ухватити, хватати корен(а) усталити се, устаљивати се на једном месту. репа (тиква) без корена особа без значајнијег порекла, рода, значаја. у корену (до корена, из корена и сл.) (затрти, рушити, променити се итд.) сасвим до краја (уништити, искорењивати, променити се итд.).