Значење и употреба
Како се реч користи
предња страна главе код човека, facies; део главе испод очију, између носа, уста, браде и уха, образ. б. анат. зоол. одговарајући део главе код животиња. в. фиг. изглед, физиономија, карактер: ~ града, показати своје право лице. г. спољни израз, изглед предњих делова главе као одраз, манифестација душевног стања, расположења; спољни лик елемената који оставља одређен утисак: ведро ~, забринуто ~, видети на лицу незадовољство.
људска јединка, особа, личност; прилика, лик: војно ~, непознато ~, службено ~, сумњиво ~. б. личност, лик, фигура у драмском или др. књижевном, уметничком делу.
предња, спољна страна нечега (обично боље израђена или дотерана) а. прочеље зграде, фасада. б. спољна, боље, финије израђена страна тканине, одеће и сл.; супр. наличје. в. горња, сунцу окренута страна биљног листа. г. горњи, мекани део обуће. д. предња страна документа, формулара, листа и сл. на којој је текст; супр. полеђина.
један од елемената, видова, карактеристика неке појаве, проблема и сл., страна са које се неки проблем може посматрати, тумачити и сл. – Питање раздужења сељака има два лица.
Питање раздужења сељака има два лица
граматичко својство глагола, одн. личних заменица да морфолошким знаком, морфемом, обележе, разликују онога који говори, онога коме се говори или она (односно оно) о коме (односно о чему) се говори: заменица првог лица, прво ~ презента. • ~ и наличје (нечије, нечега) врлине и мане, добре и рђаве стране (некога, нечега). лице(м) у лице у непосредном додиру, један према другоме, очи у очи (у вези са сусретом, суочавањем две личности). на лицу места на месту догађаја; на месту о којем је реч; на месту где се налази онај или оно о чему је реч. пред лицем 1) (нечега) у непосредном додиру, суочен (с нечим): пред лицем правде. 2) целога света, јавности и сл. пред целим светом, пред јавношћу. с(а) лица земље 1) нестати нестати без трага, потпуно, ишчезнути, пропасти. 2) збрисати уништити, затрети, искоренити. у зноју лица свога 1) својим личним, мукотрпним, напорним радом и трудом. 2) јести хлеб в. под зној. у лице рећи (бацити, скресати и сл.) (некоме нешто) без икаквог устезања, отворено, слободно рећи (пребацити и сл.) (некоме нешто). осветлати ~ в. осветлати образ (под образ). унети (уносити) се некоме у лице говорећи, вичући, претећи и сл. сасвим се приближити (приближавати) нечијем лицу, загледати се (гледати) у нечије лице из непосредне близине.