Значење и употреба
Како се реч користи
1.
према љуљати; уп. љуљати (1).
2.
снажно лупити, ударити (некогa, ређе нешто).
3.
а. пасти, упасти нагло, бубнути, треснути. б. пљуснути, линути нагло и обилато, ударити (о киши).
4.
снажно пући, грунути (о тову, бомби и сл.); пући, ударити (о грому).
‣1.~ се
према љуљати се; уп. љуљати се (1а, б, ђ).
‣2.~ се
нагло се покренути, маћи се, померити се.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.