према љуљати; уп. љуљати (1).

снажно лупити, ударити (некогa, ређе нешто).

а. пасти, упасти нагло, бубнути, треснути. б. пљуснути, линути нагло и обилато, ударити (о киши).

снажно пући, грунути (о тову, бомби и сл.); пући, ударити (о грому). и ~ се 1. свр. према љуљати се; уп. љуљати се (1а, б, ђ). 2. нагло се покренути, маћи се, померити се.