Значење и употреба
Како се реч користи
неодређена целина коју чини велики број лица на окупу, велика група људи, свет, гомила: пробити се кроз масу.
(обично у мн.) основни део становништва, пук, народ; велики друштвени слој или сталеж или велика скупина људи који чине неку целину: владати масама; сељачка ~, бирачке масе.
велики број, мноштво, множина (нечега): ~ заробљеника, ~ примера.
велика количина, велики, основни део (у оквиру исте категорије), главнина. – Маса српског народа већ се била иселила.
Маса српског народа већ се била иселила
количина, обим, волумен уопште: ~ капитала.
основна мера и својство материје, физичких тела, које се поистовећује с количином материје у некоме телу, а испољава се инерцијом и тежином која одговара сили гравитационог поља; величина на којој се заснивају нека физичка мерења.
одређена материја, твар, супстанца; мешавина, смеса разних материја: коштана ~, кречњачка ~; житка ~.
физичко тело одређене запремине у свој својој укупности, у целини; безоблично тело, безоблична материја: неосветљена ~ зграде; безоблична ~.
а. имовина која остаје после нечије смрти, оставштина. б. имовина која остаје после стечаја неког правног или физичког лица.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.