Значење и употреба
Како се реч користи
који се лако угиба, повија, превија и сл. под притиском, тежином, савитљив; који нема збијену, густу конзистенцију, који је без чврстине и густине; супр. тврд: ~ душек, ~ као сунђер; меки сир.
који пружа мали отпор алаткама, сечивима и другим оруђима, лак, погодан, подесан за обрађивање, уобличавање; супр. тврд: ~ гвожђе, ~ дрво, ~ материјал.
који пријатно делује на додир, погодан за тело, фин (о текстилу, деловима одеће).
који додиром смирује, блажи, благ, нежан (обично о руци, рукама или загрљају).
који има мањи проценат алкохола, никотина и сл., благ; супр. јак: ~ дуван, ~ ракија.
који звуком, светлошћу, бојом и др. пријатно делује на чула; нежан, питом; ~ колорит, ~ светлост; ~ поглед.
неупадљив, благ (једва чујан, мало осетан и сл.): ~ удар, ~ шуштање, ~ прелазак.
гибак, еластичан и лаган, лак; који је изведен с гипкошћу, еластичношћу или с лаганим додиром тла: ~ корак, ~ ход; ~ доскок, ~ спуштање (нпр. падобраном).
који се може мењати, прилагођавати потребама, приликама и сл., који није крут (о обичајним нормама, уговорима, уставу и др.).
самилостан, болећив, осећајан, нежан: бити мека срца.
пун обзира, разумевања, попустљив; кротак, питом; бити ~ (према некоме, с неким); имати меку нарав.
колебљив, неодлучан у примени одлучних, строгих мера, стеге и сл.: ~ владар.
физички и здравствено неотпоран, осетљив.
а. који се изговара приљубљивањем, додиривањем врха језика или његовог средњег дела и тврдог, предњег непца, палаталан (о сугласницима, нпр. ј, ђ, ћ, љ, њ); који се завршава таквим гласом (о основи речи). б. у којем преовлађују такви гласови, одн. гласови који се артикулишу у предњем делу усне дупље (о језику, нар. руском, о дијалекту и сл.).
(у именичкој служби, у одр. виду: мека) ж ракија с малим процентом алкохола; уп. мек (2); супр. љута.
Напомене
Компаратив: мекши
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.