Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
музика као скуп мелодијских карактеристика; мелодијске особине, мелодијско обележје неког раздобља, композитора, музичког дела и др.
1.б.
мелодијске, интонационе особине говора.
2.
научна дисциплина која се бави проучавањем мелодије (1а).
3.
мањи музички дувачки инструмент с клавијатуром.
Напомене
Датив: -ици
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.