Значење и употреба
Како се реч користи
чинити друкчијим по садржини, изгледу, облику и сл., преиначавати: ~ брзину, ~ лице, ~ систем, ~ судбину. б. одступати од ранијег, напуштати замењујући нечим другим, друкчијим: ~ веру, ~ мишљење, ~ тактику. в. (нешто нечим) узимати, употребљавати нешто друго уместо ранијег, замењивати нечим другим, претварајући у нешто друго: ~ народно име у хришћанско.
нешто) добијати нов изглед, облик, вид, нов квалитет онога што је означено допуном. – Крзно лисице мења боју. Реч мења свој облик у парадигми.
Крзно лисице мења боју
стављати, употребљавати и сл. једно место другог, замењивати: ~ батерије, ~ гуме (на аутомобилу), ~ прегореле сијалице. б. облачити једно место другог, пресвлачити: ~ кошуље сваки дан. в. смењивати (власт, некога ко је на високом положају и сл.): ~ господаре.
давати, уступати у замену за нешто друго, размењивати, трампити: ~ старо за ново, ~ мањи стан за већи. б. узајамно упућивати, слати, измењивати (поруке, обавештења и сл.). в. претварати у ситан новац, замењивати за ситан новац (нпр. крупну новчаницу).
губити прве, млечне зубе и добијати сталне: ~ зубе. б. губити стару длаку и добијати нову (о животињама): ~ длаку, ~ крзно.
добијати новог управљача, власника, руководиоца и сл. уместо ранијег, старог. – Колико је господара Београд већ мењао!
Колико је господара Београд већ мењао!
одлазити, прелазити, премештати се с једног места на друго: ~ радно место, ~ место у реду, ~ стан (место становања). б. премештати с једног места на друго (нар. из једне руке у другу, с једног рамена на друго и сл.). в. (место) бити премештен с једног места на друго. – Црква је мењала неколико места у околини.
Црква је мењала неколико места у околини
показивати, наводити облике, парадигму променљивих речи, деклинирати, одн. конјугирати: ~ (неправилне) глаголе. • ~ се 1. а. постајати друкчији, добијати друкчији садржај, изглед, облик, квалитет и сл.; претварати се, прелазити (у нешто). – Све тече, све се мења. Азот се мења у амонијак. б. бити променљив, несталан. – Срећа се мења. 2. долазити један за другим, једно за другим и сл., смењивати се; наизменично се ређати: мењају се владари, учитељи, страже; мењају се годишња доба. 3. (и свр.) уз. повр. а. (нечим) да(ва)ти један другом (једно другом и сл.) у замену, (из)вршити размену нечега, размењивати се (разменити се), трампити се. б. размењивати међусобно место, положај. — Ни с царем се не бих мењао! 4. пролазити кроз мену, фазу младог Месеца (о месецу). 5. а. испадати и наново ницати, израстати (о зубима). б. падати и наново нарастати, лињати се (о длаци). 6. лингв. имати, добијати различите облике у промени, парадигми, у деклинацији, одн. конјугацији (о променљивим речима). • ~ боју (фарбу) постајати у лицу блеђи, одн. руменији (од стида, узбуђења и сл.). ~ корак (ногу) усклађивати свој корак с оним којим корача испред или поред. ~ се у лицу в. мењати боју. ствар се не мења, то не мења (ништа) на ствари то нема никаквог значаја.
Све тече, све се мења
Срећа се мења
Ни с царем се не бих мењао! 4