Значење и употреба
Како се реч користи
1.
лична заменица за прво лице множине (према „ја" у једнини), којом се означава неко заједништво говорног лица с другим лицем или лицима.
2.
у неким случајевима уместо облика једнине заменице за прво лице „ја" (из стилских разлога): а. из скромности: ми мислимо, нама се чини и сл. б. у изјавама владара (краљева, царева и сл.). – Ми ... по милости божјој...
Ми
Напомене
Генитив:-ак. нас, енкл. нас, дат. нама, енкл. нам
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.