Значење и употреба
Како се реч користи
1.
бити непомичан, не померати се, не покретати се.
2.а.
бити у стању неактивности, пасивности. – Никако не мирује.
Никако не мирује
2.б.
одмарати се, почивати. – Село је још мировало.
Село је још мировало
2.в.
бити миран од сукоба, ратова и сл., бити неузнемираван сукобима, ратовима и сл.; не предузимати војне, борбене акције, ратове и сл.
3.а.
бити у застоју, стагнирати: производња мирује.
3.б.
остајати исти, неизмењен: цене мирују.
4.а.
бити ван разматрања, одлучивања, остајати по страни (о неком захтеву, тужби и др.). – Његов предмет мирује.
Његов предмет мирује
4.б.
остајати без промене, без нових елемената, у ранијем стању, одн. на ранијем ступњу. – За то време мирују му сва права.
За то време мирују му сва права
Напомене
мирујем несвр. непрел.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.