Значење и употреба
Како се реч користи
умом, разумом стварати мисли, долазити до идеја, судова, закључака, размишљати; расуђивати. – Ко не мисли, не говори мудро.
Ко не мисли, не говори мудро
(о некоме, о нечему, на некога, на нешто) имати у мислима, у памети (некога, нешто), размишљати (о некоме, о нечему).
имати неко мишљење о нечему, бити неког мишљења. – Да видимо шта мисли народ.
Да видимо шта мисли народ
веровати; замишљати; сматрати. – Мишљасмо унутра је благо.
Мишљасмо унутра је благо
(обично у 2. л. јд. презента) чинити се, изгледати. – Дува ветрина, крше се дрва, мислиш све ће из корена извалити.
Дува ветрина, крше се дрва, мислиш све ће из корена извалити
(нешто) желети некоме нешто; припремати, смишљати (обично нешто лоше). – Ко нам зло мислио... Не мисли нам ништа добро.
Ко нам зло мислио
имати намеру, намеравати, канити; имати нешто у виду, помишљати на нешто. – Мислимо да предузмемо велику акцију. ~ на женидбу.
Мислимо да предузмемо велику акцију
(на неког, на нешто) водити рачуна, бринути о некоме, нечему, обраћати пажњу, обазирати се на некога, нешто: ~ само на себе (на свој џеп), ~ на децу.
размишљати о нечему тражећи неко решење, закључак и сл.; размишљати о спровођењу нечега, премишљати се. – Мислим се шта да радим. • ~ својом главом мислити самостално, не поводећи се за туђим мишљењем. ~ туђом главом немати самосталности у мишљењу, поводити се за туђим мишљењем.
Мислим се шта да радим
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.