Значење и употреба
Како се реч користи
1.
од мислити (се).
2.а.
облик психичке делатности као највиши степен свести, који се састоји од поимања, суђења и закључивања а јавља се као реакција појединца на утицаје спољње света, расуђивање.
2.б.
поглед на живот и свет, схватање о некоме или нечему.
2.в.
суд, оцена, процена; став; уверење, убеђење.
3.
савет, препорука: тражити мишљење професора. • јавно ~ в. јавно мњење (под мњење). издвојити, издвајати (своје) мишљење изразити, изражавати неслагање у односу на већину у подређеној групи, организацији, колективу и сл. који су друкчије мишљења. слобода ~ слободно, самостално, независно изражавање мисли, ставова, опредељења, идеја и сл. у оквиру датог друштвеног система.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.