морфем, -ема м) грч. лингв. најмања несамостална језичка јединица која има форму, функцију и значење, обично мања од речи, а већа од фонеме (нпр. град-ом, глав-иц-а, у-нос-и-ти итд.). • везана ~ морфема која је повезана са слободном морфемом или речју и која се не може јавити као самостална реч у реченици (нпр. про-пустити). граматичка ~ морфема која служи за творбу облика неке речи (најчешће наставак), нпр. кућ-е, чита-м). слободна ~ морфема која се може употребити као самостална реч у реченици (нпр. град-ски). творбена ~ морфема која служи за творбу речи (нпр. кућ-ица).