псих. оно што представља основни емотивни подстрек, унутрашњи подстицај за нечију активност, делатност, поступак и сл., главни подстицајни разлог, побуда, повод.

ум. а. основни садржински и идејни елемент који карактерише уметничко дело, основна замисао, догађај, призор и др. као појединачна тема, предмет уметничке обраде. б. садржајно-тематско или наменско обележје дела. в. муз. најмања ритмички и мелодијски заокружена музичка фраза као саставни део веће целине или теме; већа тонска целина, мелодија и сл. која карактерише музичко дело или доминира у њему, одн. у појединим његовим деловима.

уопште главни предмет, тема нечега (разговора, размишљања и сл.).

украсни детаљ, шара, орнамент (у везу, ткању и сл.).