Област употребе
Психологија
У активној верзији речника налази се 46 одредница означених као „Психологија“.
аагнозијагубитак способности распознавања, схватања значења појединих чулних утисака због озледе или обољења одређених делова коре великог мозга, душевно слепило: додирна ~, видна ~, слушна ~.аамбиваленцијадвојност осећања (нпр. истовремени осећај љубави и мржње према некоме).аанксиозностстање онога који је анксиозан, болесно осећање страха, стрепње.-остиааперцепцијасвесно опажање, активно схватање психичких садржаја, одн. спољних утисака (на основу ранијих представа).аархетипизворни несачувани рукопис који се може реконструисати.аасимилацијаизједначавање, стапање; прилагођавање; супр. дисимилација.аасоцијацијаудруживање, везивање, спајање.аасоциратиудружи(ва)ти, спојити, спајати.асоцирамааутизамповлачење у себе, болесна обузетост сопственом личношћу, неповерљивост према другима, која се јавља обично код шизофреничара.-змаддеконцентрацијанедостатак пажње, растресеност, расејаност.ддепресијапсихичко стање које се испољава у губитку воље и интереса за рад, потиштено душевно стање, потиштеност, утученост; безвољност, апатија: душевна ~, морална ~, унутрашња ~, пасти у депресију.ддисоцијацијараздвајање, растављање, растурање: ~ племена.ддисоциратипрекинути, прекидати асоцијативно повезане појаве, процесе.дисоцирамддиспозицијадушевно стање, настројеност, предодређеност; расположење: психопатска ~, ~ за епилептични напад.ддух(само јд.) фил. по материјалистичком схватању виши продукт материје човечјег мозга, свест; по идеалистичким учењима нематеријална супстанца, независна од материје, принцип који управља светом, манифестујући се у свим стварима и појавама (често замишљен као бестелесно „духовно биће", Бог).духаддвојништвопотпуна сличност две особе; постојање двојника: мотив двојништва (у драми).еего„ја", део човекове личности који управља опажањем и вољном активношћу.еемоцијаједан од елемената психичког живота, пријатно или непријатно доживљавање праћено одређеним физиолошким променама и различитим понашањем.ххолизамучење, теорија да организам као целина усмерава физичке и хемијске процесе у живим бићима.-змаиилузијаварљива, неодговарајућа представа о нечему заснована на обмани чула или мисли по којој се оно што се причињава узима као реалност, варка, привид.иинтроспекцијапосматрање сопствених психичких реакција, самопосматрање; размишљање о својим поступцима.иинтуицијаспособност непосредног схватања, сазнања нечега без помоћи логичког закључивања; предосећај.ккатарзауспостављање душевног мира, очишћење душе (према Аристотеловом учењу); психичко растерећење, етички преображај.ккомплексскуп више предмета, појава и сл. који чине једну целину: ~ зграда, ~ фактора, ~ питања.мманијадушевна болест која се манифестује наглим, неочекиваним мењањем тока мисли, интензитета осећања, наступима беса, претераном, ненормалном обузетошћу једном идејом и др.; суманутост, лудило.ммишљењеод мислити (се).ммотивоно што представља основни емотивни подстрек, унутрашњи подстицај за нечију активност, делатност, поступак и сл., главни подстицајни разлог, побуда, повод.-иваммоторичкикоји даје импулсе нечему, покретачки, моторни: ~ апарат.-а · -оннадражајпојава физичко-хемијске или физиолошке природе која као спољашњи узрочник делује на нервни систем, чулне органе и изазива одговарајуће осећаје или реакције ткива или органа, драж, подражај; осећај, реакција изазвана таквим деловањем.ннативизамсхватање, учење по којем су неке психичке функције, способности, карактерне црте, идеје и др. урођене, тј. да постоје пре искуства.-зманнебитанкоји није битан, који није (суштински) важан, безначајан.-тна · -оннесвестанкоји је у несвести, који је без свести, бесвестан; који се одликује одсуством свести, несвестицом, несвешћу (о стању онога који је у несвести).ппамћењеод памтити.пперцепцијаспособност да се опажаји чула претворе у сазнање; процес таквог сазнавања.ппозитиванпотврдан, афирмативан: ~ одговор.-вна · -орреакцијаодговор на акцију, противдејство, отпор, узвраћање на нешто: ~ народа на нове мере, ~ руководства странке.ррегресијавраћање уназад на нижи ступањ развића, назадовање.рретенцијазадржавање, ускраћивање повратка (туђе ствари).ссамопосматрањепосматрање, проучавање самога себе (својих поступака, мисли, осећања), удубљивање у свој унутрашњи живот, самопроматрање: психолошка метода самопосматрања.ссангвиниклако раздражљив, плаховит човек, човек лабилног, живахног темперамента.ссећањеод сећати се.ссензацијаузбудљива вест; запањујући, неочекиван, необичан догаћај.ссинестезијаспособност ненадраженог чула да осети, реагује на надражај неког другог чула.ввизуеланкоји се односи на чуло вида, који се прима чулом вида: ~ посматрање, визуелни утисци.визуалан · -лна · -овволитиванкоји се односи на вољу, који потиче од воље.-вна · -оввољаспособност човечјег духа која се испољава у свесном доношењу одлука и свесном поступању, деловању; стање свести усмерено на смишљено деловање, стварање и извршавање одлуке: чврста ~, слободна ~, слаба ~, јака ~.