Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који је свесно учињен, извршен, створен и сл. с одређеном намером, хотимичан; ~ грешка, ~ паљевина.
1.б.
који има намеру, који нешто намерава, који се решио да нешто уради, изведе, решен, спреман. – Намеран сам о томе на другом месту говорити.
Намеран сам о томе на другом месту говорити
2.
којим се указује намера или циљ, финални: намерна реченица.
Напомене
намјеран, -рна, -о
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.