Значење и употреба
Како се реч користи
оно што настаје, што је настало надовезивањем на већ постојеће, настављање, продужавање нечега; продужење, продужетак, настављање: логичан ~ ранијег чланка; ~ прогреса. б. један од више посебно објављених, одн. емитованих делова неког књижевног (новинског и сл.) текста, одн. телевизијског, филмског и сл. остварења. в. континуирано даље трајање неке активности, вршења нечега, одн. настављање нечега после прекида: ~ разговора. г. спорт. продужавање, настављање игре, утакмице после паузе (нпр. после првог полувремена) или после истека нормалног, регуларног времена. д. шах. потез у шаховској игри којим се наставља партија (која је у току или после прекида): добар (лош) ~.
део нечега као његов природни продужетак; додатни део нечега начињен као продужетак, дометак, проширење и сл.: ~ кичмене мождине; ~ димњака, ~ рибарског штапа.
продужетак, настављање живљења, живота (путем потомака).
танки, кончасти делић, израслица на семену која олакшава његово расејање, распростирање.
а. морфема која се додаје на граматичку основу речи а служи за исказивање различитих морфолошких, одн. синтаксичких односа: лични ~, ~ генитива множине, падежни ~. б. в. суфикс: аугментативни ~, деминутивни ~, ~ за творбу (творбени ~).