за појачавање исказа. – Но, то је изврсно!

Но, то је изврсно!

у служби узвика) а. у упитној или упитно интонираној реченици: па. – Но, тако кажеш? б. испред упитних реченица. – Но, како је? в. (обично удвојено) у значењу смиривања, храбрења, благог упозорења и сл. – Но, но, немојте се тако љутити. г. за појачавање потврдног одговора: наравно, како да не, него, него шта. – Има ли све што треба? – Има, но!

Но, тако кажеш? б

Но, како је? в

Но, но, немојте се тако љутити

Има ли све што треба? – Има, но!