општи назив за сваку артикулацију која подразумева кретање језика према предњем, тврдом непцу.

гласовна промена асимилационог карактера при којој задњонепчани сугласници к, г, х и пискави сугласници з и ц који потичу од г, одн. к прелазе у предњонепчане сугласнике на граници основе и неких наставка или суфикса, и то к и ц у ч (нпр. војник — војниче, стриц — стриче), г и з у ж (нпр. друг — друже, кнез — кнеже), а х у ш (нпр. дух — душе).

војниче, стриц — стриче), г и з у ж (нпр

друже, кнез — кнеже), а х у ш (нпр

душе)