пипка м (ген. мн. пипака) зоол. (обично у мн.) издужен, покретљив, танак израштај на телу неких инсеката и мекушаца, који служи као орган за пипање, хватање или дисање. * пуштати пипке полако, неприметно, изокола освајати или остваривати нешто.