и пријеглас) м лингв. самогласничке алтернације (замењивање једног самогласника другим) изазване фонетским окружењем у којем се одређени самогласник налазио (нпр. „поље" (уп. „село"), „моје" (уп. „његово"), „лоше" (уп. „добро"), „мањем" (уп. „градом")).