јединственост, нерашчлањивост неког првобитног неразвијеног стања; ~ првобитне уметности.

спајање, сједињавање различитих (често неспојивих) филозофија у јединствену целину. в. лингв. обличка, формална једнакост значењски и функционално различитих падежа (нпр. дат. лок. и инстр. мн. у српском књижевном језику).