стање и осећање потпуног задовољства, радости. – Новац не доноси срећу. породична ~, лична ~.

Новац не доноси срећу

успех у нечему, остварење нечега: ~ у љубави, ~ у картама, ратна ~, окушати срећу, проиграти срећу.

судбина, ток догаћаја који не зависе од човекове воље; стицај околности. – На путу нас је пратила срећа. Имати срећу, немати срећу.

На путу нас је пратила срећа

у вок.) фам. у присном обраћању драгој особи. • бити зле (худе, црне и сл.) среће немати среће, бити врло несрећан. бити пијан (луд) од среће бити веома сретан. где је среће, ту је и несреће каже се кад поред довољног тока ствари настану и неприлике. девојачку срећу кварити спречавати, осујећивати удају девојке за вољеног момка. добра ти срећа! поздрав при дочеку. игра на срећу игра у којој добитак зависи од случајних околности (лутрија, томбола и сл.). ићи на срећу радити нешто без размишљања, насумце, препустити случају. има више среће него памети каже се кад неко за свој успех треба да захвали више повољном стицају околности, него својој памети. камо (лепе, пусте) среће! формула којом се изражава жаљење што се није догодило оно што би неко желео да се догоди. луда (слепа) ~ неочекиван, срећан исход. на (сву) срећу, сва срећа, са срећом! узвик којим се жели успех некоме. окушати срећу предузети нешто рачунајући на успех. проиграти срећу непромишљено пропустити повољну прилику. са срећом! узвик којим се жели некоме успех. среће ми нар. у блажем заклињању, молби и сл. у срећи и несрећи (бити, остати с ким и сл.) у свакој ситуацији. НПосл Ко рано рани, две среће граби. Свако је ковач своје среће.