који осећа срећу, радост, обузет срећом; који има среће, кога прати срећа у животу: ~ човек, ~ девојка, родити се ~.

испуњен срећом, радосним догаћајима, задовољствима: срећне године живота, срећни дани детињства. в. а. (обично у устаљеним изразима) који доноси срећу: бити срећне руке, бити рођен под срећном звездом. б. погодан, подесан. – Учинили су то у једном срећном политичком тренутку. 4. у устаљеним изразима који значе поздрав при растанку, одн. изражавању жеље да некога прати срећа (у новој години, на путу и сл.). – Срећно! У срећан час! Срећан рођендан! Срећан пут! • роди ме, мајко, срећног, па ме баци на ђубре каже се када хоће да се изрази уверење да човеков живот зависи од среће коју му судбина додели (или не додели) на рођењу.

Учинили су то у једном срећном политичком тренутку

Срећно! У срећан час! Срећан рођендан! Срећан пут! • роди ме, мајко, срећног, па ме баци на ђубре каже се када хоће да се изрази уверење да човеков живот зависи од среће коју му судбина додели (или не додели) на рођењу