који се уздиже изнад света, који се не сме дирнути, неприкосновен, узвишен: ~ дужност, ~ право, ~ српска земља. – Породична срећа је света ствар.

Породична срећа је света ствар

морално савршен, идеалан, непорочан, узвишен: мајка, свето створење, обрађивати земљу, посао велик и свет.

одр.) цркв. а. атрибут уз имена светитеља (означава њихову узвишеност). б. који је предмет верског култа; који је у вези са вером и верским обредима, посвећен Богу и ширењу вере: ~ гроб, ~ Грал, ~ трпеза, ~ служба, ~ црква, свете књиге. в. на кога је освећењем пренет божји благослов и чудотворна моћ; ~ причест, ~ водица. г. (у им. служби, одр.) м светитељ, светац. – И свети су грешили.

И свети су грешили

који је изнад свих људских слабости, сличан свецу, праведан, беспорочан, богоугодан; ~ човек.

као део географских и ботаничких назива: Света гора, Свети Стефан, ~ дрво.