Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
онај кога црква после смрти прогласи светим због његовог живота и заслуга за веру, светитељ.
1.б.
домаћи заштитник; крсно име, крсна слава. – Светац ми је Јовањдан.
Светац ми је Јовањдан
2.
празник везан за рођење или смрт неког свеца; фиг. празник, благдан: петак, турски светац, мени је сваки дан светац. в. човек аскетског живота, пун врлина. — Овај патријарх је прави светац. • није баш ~ еуф. сумњивог је морала. према свецу и тропар свакоме по заслузи.
Овај патријарх је прави светац
Напомене
Инструментал: свецем; мн. свеци, ген. светаца
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.