Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
звук који настаје при правилном треперењу каквог еластичног тела и код кога разликујемо висину, јачину, боју и трајање.
1.б.
нагласак, акценат.
2.а.
нијанса боје у сликарству.
2.б.
основни изглед, утисак који оставља предмет посматрања: таман ~, плавичаст ~ (слике нпр.).
3.а.
начин говорења, писања, обраћања и сл.: оштар ~, уздржан ~.
3.б.
начин понашања, опхођења: дати ~ весељу. • бити у тону (са чиме) бити у складу (са чиме). да(ва)ти ~ (не)чему одредити, одређивати стил, правац, начин чега.
Напомене
лок. тону; мн. тонови
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.