Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
поставка, тврдња, став који треба доказати, одбранити.
1.б.
(обично у мн.) кратка садржина појединих ставова из неког излагања, реферата, расправе.
2.
у Хегеловој филозофији: позитивна дијалектичка поставка, полазни степен дијалектичког развоја, дијалектичке тријаде (теза – антитеза – синтеза).
антитеза – синтеза)
3.а.
научни рад за стицање докторског степена, дисертација.
3.б.
писмени рад за стицање неког степена уопште.
4.
спуштање гласа; ненаглашени део слога, метричке стопе или акценатске целине; супр. арза.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.