в. упркос. – Унаточ опирању, одвели су Луку. П. прил. у значењу супростављања нечему: насупрот, супротно, противно; у супротном смеру: свима ~. – Кад се упре поглед управо, онда очни мишићи раде један другом унаточ.

Унаточ опирању, одвели су Луку

Кад се упре поглед управо, онда очни мишићи раде један другом унаточ