лок. виду; мн. о) примање светлосних утисака у оку и опажај изазван тим надражајем, виђење; способност, моћ примања светлосних утисака: имати добар ~. • кокошји ~ слаб вид у сумрак, ноћно слепило. очни (очињи) ~ (песн. и у заклињању) очи. за вида док се још види, док је још дан. (из)губити, испустити из вида преста(ја)ти видети (некога, нешто); фиг. не узети, не узимати у обзир (нешто), не водити рачуна (о нечему), занемари(ва)ти (нешто); заборавити, заборављати (нешто), сметнути, сметати с ума (нешто). имати у виду имати на уму (нешто), мислити (на нешто), водити рачуна (о нечему). не испуштати из вида упорно гледати, посматрати; стално пратити некога, мотрити на некога. неста(ја)ти с (из) вида не видети се, ишчезнути, ишчезавати.