вид²

спољашњи, вањски изглед ствари, лик, облик; уопште облик, форма у којој се нешто јавља, испољава: добити нови (друкчији) ~, имати ~ уплашена човека, у виду наказе, приказ у виду монографије, плод у виду лопте, распоредити се у виду прстена.

врста, тип нечега: разни видови школа (спорта, разоноде итд.), видови рачунања, ~ нерегуларне војске.

а. облик придева којим се казује одређеност или неодређеност онога што стоји уз придев: одређени (придевски) ~, неодређени ~. б. иманентно својство огромне већине српских (и уопште словенских) глагола да показују свршеност, ограниченост или несвршеност, неограниченост радње, процеса или стања, аспект: свршени ~, несвршени ~. • под видом (нечега) под изговором. – Састајали су се под видом заједничког учења.

Састајали су се под видом заједничког учења