о) а. фил. један од двају (поред простора) објективних и свеобухватних облика постојања материје који се испољава у виду непрекидног, континуираног трајања. б. астр. трајање онога што постоји, одн. што се збива које је условљено и одређено на Земљи њеном ротацијом око осе и револуцијом око Сунца (мерено сатима, данима, месецима, годинама и другим одговарајућим јединицама); ограничено, краће или дуже трајање. в. физ. и мат. величина која се протеже бесконачно у прошлост и будућност, бесконачан, континуиран след тренутака без почетка и без краја: израчунати ~.

само јд.) а. одређени тренутак кад нешто бива или кад се нешто ради, рок, термин у којем треба да се нешто догоди, уради: ~ ручка, ~ за фискултуру. б. доба (године) кад нешто доспева или кад нечега има, сезона; доба кад се нешто обавља, ради: ~ цветања љубичица, ~ жетве, ~ сетве, ~ бербе.

са додатком: пролећно, летње, јесење, зимско) доба године.

о) атмосферске прилике (у одређеном тренутку и на одређеном месту): лепо ~, хладно ~, облачно ~, промена времена.

једна од граматичких категорија, глаголски облик којим се одређује временски однос неке радње (стања, збивања) према тренутку говора или према неком другом тренутку: садашње ~, прошло ~, будуће ~, глаголска времена.

резултат у некој спортској дисциплини (изражен бројем минута, секунди и сл.): постићи одлично ~. • грађанско ~ време које се равна према средњем сунчаном дану, са почетком у поноћ. звездано ~ време које се мери часовним углом тачке пролећне равнодневице. зонско ~ време средњег меридијана у једној од 24 зоне на које је подељена Земља (између којих је разлика у геогр. дужини 15°). месно (локално) ~ време које се односи на одређени меридијан (јер сва места на истом меридијану имају у истом тренутку једнако звездано, право или средње време). право (сунчано) ~ време које се мери часовним углом Сунца. средњоевропско ~ време у средњоевропској зони, које је у сваком тренутку за 1 сат веће од времена у западноевропској, а за 1 сат мање од времена у источноевропској зони. • лингв. апсолутно ~ глаголски облик који изриче временски однос глаголске радње или стања према часу изрицања реченице (тренутку говора). будуће ~ в. футур. давно прошло ~ в. плусквамперфекат. предбудуће ~ в. футур други (под футур). пређашње несвршено ~ в. имперфекат. пређашње свршено ~ в. аорист. прошло ~ в. перфек(а)т. релативно ~ глаголски облик који изриче временски однос према часу неке друге радње или стања (а не према тренутку говора). садашње ~ в. презент. • законско ~ правн. рок у коме треба да се изврши неки законски пропис. зуб времена пропадање нечега због дугог трајања. радно ~ одређени обавезни часови рада, време које се проведе активно, у раду. све ~ непрекидно, без престанка, стално. стара (давна, древна) времена далека, давна прошлост. • губити (траћити, тратити) ~ радити нешто залудно, бескорисно. да прође ~ да не буде досадно; ради забаве. добити у времену одуговлачећи постићи предност у своју корист. држати корак (ићи) с временом бити савремен, напредан (у погледу схватања, укуса и сл.). за вечита времена заувек, док постоји свет. из дуга времена имајући времена на претек, немајући шта радити. кратити, прекраћивати (прекратити) ~ (нечим) бавити се (забавити се) нечим у доколици, испуњавати (испунити) слободно време неком разонодом. на ~ у прави час, управо кад треба, благовремено. прегазило га ~ застарео је, конзервативан је, има несавремене погледе. пркосити времену трајати одвећ дуго, мимо очекивања. с (од) времена на ~ повремено, покаткад. с временом мало-помало, постепено. све у своје ~ све кад треба, у право време. уби(ја)ти (утући, утуцати) ~ забављати се (забавити се) чиме из досаде. у наше ~ када смо ми били млади. у право ~ онда кад треба. у прво ~ у почетку, испрва. у духу времена у складу са савременим погледима, савремено.