Врзино коло

Израз врзино коло у савременом српском језику обично се користи са значењем зачарани круг, колоплет или узбурканост. Међутим, ово се асоцира и на празноверне верзије народног веровања. У Речнику Српске академије наука и уметности, "врзино коло" има три основна значења: прво, као зачарано место где се састају виле, вештице и вампири; друго, као игра вештица; и треће, као метеж, узбурканост или зачарани круг.

Историјски, израз потиче из народних обичаја, а Вук Стефановић Караџић је 1818. године у Српском рјечнику описао обред где ученици после завршетка дванаест разреда иду на врзино коло и читају посебну књигу. Један од њих ишчезава, што је означило особу која је велико учила.

Из историје о зачараним местима где се спајају вампири, вештице и ђаволи, развијено је данашње значење врзино коло као "зачараног круга". Како изаћи из врзиног кола остаје питање без једноставног одговора, али можда је могуће одбацити утисак зачараности у који су нас увукле вештице и вампири.