Гонити вештице

Данас, посебно у градским срединама, мало деце је свесно вештица и њихових историјских прогона, што је задржано у изразима као што су гонити вештице или лов на вештице. У свом тумачењу вештица, Вук Караџић описује их као жене које наводно имају ђаволски дух и у облику лептира, кокошке или ћурке, лете по кућама и хране се људима, особито малом децом. Прошли историјски прогони вештица обухватили су читаву Европу и трајали пет векова, а католичка црква организовала је масовне погроме, признавања вештичјег „сарађивања с ђаволом“ и спаљивање стотина хиљада људи и жена.

Прогон вештица не само што је био обичај у народу, већ и институционализован у средњем веку и постао је део праве хајке, где је само навођење било довољно за терање и осуђивање невиних. Подвргавање жена страшним тортурама да би признале „чаробњаштво“ било је распрострањено, а оне које су одбијале „показивање страха“ или се уздале у своју невиност такође су биле осуђиване. Прогони вештица постали су синоним за неосноване хајке и беспомоћност невиних личности, а ова појава наставила се током историје у различитим облицима.