Забити глогов колац

Израз ,,ударити (или забити) глогов колац" има своје историјско порекло у народним веровањима о вампирима и вукодлацима. Вук Стефановић Караџић описује вукодлака као особу која, по смрти, постиже оживљавање под утицајем ђаволског духа и ноћу излази из гроба да дави људе и пије њихову крв.

Обичаји повезани са овим веровањима укључују процес откривања и уништења вукодлака. Село, ако се суочи с великим бројем смртних случајева, почиње говорити да је вукодлак у гробу. Сељаци тада примењују мере за откривање вампира, користећи врану ждријепцу без биљеге, коју превлаче преко гробова. За вукодлаке, овакве биљке представљају препреку коју не могу прећи, што је објашњавало коришћење глогових колаца за уништење вампира.

Израз ,,ударити (или забити) глогов колац" добио је шире значење, означавајући " затрти, уништити (обично какво зло)" или ,,задати одлучујући, смртоносан ударац (неком злу)".